Skip to main content

Kako sam (ipak) zavolela mašinu za sudove

Primetila sam da sam mašini za sudove posvetila već nekoliko blog postova od kako je posedujem, mada mi  ranije nikad nije bilo jasno impresioniranje ovim uređajem. Verujem i da mnogi od vas koji nemaju mašinu za sudove i sada prevrću očima na ovaj moj naslov i kune se u ručno pranje. Ako je tako, ne brinite - ovaj post je i za vas!
Zašto je to tako (pitate se vi), i možda ćete čak i kliknuti na ono 'pročitaj više' u nastavku kako biste to saznali. Ali ja ću biti tako dobra da vam odmah dam odgovor na ovo pitanje. Radi se o tome da mašina nije nikakvo magično rešenje, već je samo katalizator koji nas navodi da imamo dobre navike i da se odmah pobrinemo za svoje posuđe.

Filozofski pogled na zakasnelu organizaciju kuhinjskog elementa

Od kada sam se preselila, osećam se kao poprilična varalica jer pišem blog o organizaciji doma, a veliki broj mojih ormarića i fioka je poprilično neorganizovan. Šta više, to mi je pomalo i čudno jer mi je ranije svaki neorganizovan prostor predstavljao inspiraciju za blog koliko i zabavan projekat koji sam jedva čekala da započnem.

Međutim, u novom stanu sam skoro godinu dana, a konstantno obigravam oko ideje detaljne organizacije čitavog prostora. Razmišljajući o organizacionom projektu koji vam predstavljam u današnjem postu, a koji je zahtevao bukvalno 5 minuta posla, polako počinjem da shvatam i zašto je to tako.
Odgovor je u tome da mi je potrebno vreme da mi se slegnu promene koje su se desile, kao i prostor koji je stoprocentno nov, a koji se još uvek menja i formira sa kupovinom novog nameštaja. Neke stvari su menjale svoje mesto po nekoliko puta... Neki delovi su bivali organizovani, da bi se prepustili potpunom haosu nakon kratkog perioda vremena... Bilo je očigledno da nisam spremna da se obavežem.

Osim svega ovoga, primetila sam i jednu malu promenu u svom načinu razmišljanja kada je minimalizam u pitanju. (Nadam se da neću upravo da izgubim pola čitalaca :) Elem, evo šta sam shvatila - od kada živim u svom stanu koji i nije tako mali - minimalizam mi više nije na prvom mestu kada je akumulacija stvari u pitanju. Počela sam da razmišljam na sledeći način: ako mi poboljšava kvalitet života, ako mi se sviđa i ako imam prostora za nešto, mogu da ga zadržim čak i ako mi nije potpuno neophodno.

Poenta priče je - počela sam da biram komfor u odnosu na minimalizam i to mi posle velikog broja godina onog drugog izbora stvarno prija.

Ovo znači da sam većinu svojih organizacionih projekata u prošlosti zapravo bazirala na izbacivanju viška stvari uz malo lepši način pakovanja. I da sam se sada suočila sa pravom potrebom za organizacijom. Gde šta smestiti u prostoru na koji nisam navikla? Kako optimizovati prostor? Kako napraviti najbolju moguću organizaciju, koja će mi trajati dugi niz godina?

Sve u svemu - moj pogled na organizaciju, skladištenje i optimalan broj stvari se promenio. A sa tim je porastao i izazov. I tako se konačno vraćamo na temu današnjeg posta - moj neorganizovani kuhinjski ormarić koji možete videti na sledećoj fotografiji.


Sa slike se vidi da ovaj ormarić ima nekoliko funkcija: u njemu se nalaze naši začini, tanjiri i čajevi, uz još nekoliko sitnica koje sam kasnije relocirala. 

Moj prvi problem u vezi ovoga je bila najniža polica, sa začinima. U startu mi je bilo jasno da ne želim da imam čitavu policu samo za začine, jer u ovoj kući ne živi Džejmi Oliver, i broj začina koje mi koristimo na svakodnevnom, a možda čak i nedeljnom nivou, se može izraziti prstima jedne ruke. Zbog toga sam želela da nabavim jednu od onih stepenastih polica, kako bih samo najbinije začine stavila u prvi plan, dok bi ostali (koje ipak ponekad koristimo) takođe bili tu, ali bi zauzimali manje mesta. Nedavno sam pronašla takvu policu u Jumbu, ali je ista nažalost bila malo kriva, pa je morala da ide na sređivanje kod mog tate. Nakon mnogih peripetija, polica je konačno došla nazad do mene i učinila ovaj projekat mogućim.

Sledeći problem sa ovim elementom je bila druga polica sa tanjirima. Naime, u starom stanu smo imali samo nekoliko običnih belih tanjira koji su nam bili (i idalje su) sasvim dovoljni. Međutim, dobili smo ponudu od suprugove tetke da nam kupi servis po našem izboru kao poklon za useljenje. Kao što sam na početku i rekla, shvatila sam da samo zato što nam nije neophodan, ne znači da ne treba da imamo nov i lep servis. I mada sam u startu planirala da prosledim obične bele tanjire, odlučila sam da zadržim i njih jer imam dovoljno prostora i jer mogu ponekad da mi posluže. A iskreno rečeno, nov stan je doveo do toga da češće imamo posetioce, a mašina za sudove je dovela do toga da nam treba više posuđa, tako da je ovo bio ispravan, premda ne mnogo minimalistički izbor.

Elem, na slici iznad, možete da vidite rezultat ove odluke: sa leve strane gomilu tanjira koji prosto stoje jedan na drugom, a sa desne organizer koji je super za moje stare bele tanjire ali potpuno nekompatibilan sa novim servisom.

Kada je organizer za začine konačno došao u moj posed, naređala sam na njega začine i shvatila da oni sada zauzimaju samo polovinu police na kojoj su ranije bili. Šta više, ispod police ima dovoljno mesta za kutiju u kojoj držim dopune začina i neke baš baš retko korišćene stvari, tako da ovakva polica realno stvara prostor za još jedan nivo ispod sebe. Ja sam u ovom slučaju imala i neke teglice koje su mi savršeno stale ispod najnižeg nivoa police, tako da su lako dostupne, a prostor je maksimiziran.

Ohrabrena uspehom sa začinima, odlučila sam da prepakujem i tanjire. Prvi korak je bio da vratim bele tanjire na žičanu policu sa tri nivoa na kojoj imaju taman dovoljno mesta. Moj suprug je istakao da bi trebalo da ih poređam po veličini, ali sam ja odlučila da stavim duboke tanjire na vrh jer ih najređe koristim, tako da mi je ok što su mi teže dostupni. Odavde se javila prirodna želja da nešto slično uradim i sa novim servisom, ali, nažalost, nisam imala ni jednu odgovarajuću policu. 


Na sreću, setila sam se da posedujem još jednu žičanu policu, koja, doduše, ima samo jedan nivo. Kako ne koristim duboke tanjire često, odlučila sam da stavim spomenutu policu pored začina i da stavim velike tanjire na donji, a male na gornji nivo. Ovo mi je ostavilo čitavu jednu polovinu gornje police za duboke tanjire iz novog servisa. 

Smestivši i njih, shvatila sam da imam dosta praznog prostora iznad njih, a da nisam nigde smestila čajeve koji su tu bili u startu. Onda sam se setila i da posedujem ovu korpicu-organizer koja može da se zakači za policu iznad. Nisam bila mnogo optimistična, ali se ispostavilo da se ona taman uklapa u prostor tako da ne smeta ostatku organizacije.

Čitav ovaj misaoni proces je trajao nekih 5 minuta, ali je učinio da moje srce bukvalno peva, kao da sam rešila neki ogroman problem. Ovo me je, ipak, ostavilo u čudnom raspoloženju, jer sam imala utisak da mi je nekineodređeni mit prosto srušen.

Konačno sam shvatila da je u pitanju standardno razmišljanje declutter vs organizacija, u kom declutter uvek pobeđuje. Svi mi stalno pričamo kako nam ne trebaju nikakvi fensi organizeri, već manje stvari i malo kreativnosti. Umesto toga sam ovaj prostor učinila onakvim kakvog ga želim zahvaljujući ničemu manjem od 4 organizera namenjenim baš ovoj specifičnoj svrsi.

Napokon sam došla do zaključka da je sasvim ok uživati u blagodetima organizera i ostalih pomagala kada smo jednom doveli količinu stvari na razuman nivo, i da ponekad zaista možemo da maksimizujemo prostor korišteći pametna rešenja koja postoje baš iz tog razloga.

Takođe sam shvatila da sam ranije kupovala ove organizere samo zato što su mi delovali kul iako u praksi nisam imala ništa pametno da uradim sa njima. I, mada mi je sada zaista bilo zgodno što sam ih sve imala u kući i što su se svi zajedno tako lepo skockali, verovatno bi ipak bilo najbolje da sam sačekala da mi se ukaže potreba pa da ih tek onda kupim.

A šta vi mislite o svemu ovome? Da li je vama potrebno više organizacije ili manje stvari?

Comments

  1. Mislim da treba naći neku mjeru između dobre organizacije i manje stvari. Mislim da većina nas ima više stvari nego što nam treba, ali s druge strane imati dom koji je kao ordinacija nema smisla. Ove godine sam se preselila u novu kuću koja je uređena minimalistički i vrlo brzo me taj minimalizam umorio, sada kada sam u nju ubacila neke stvari djeluje mi nekako prirodno. Ne treba ni previše toga izbaciti.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Draga Ivana, hvala na javljanju. Slažem se da je preveliki minimalizam ponekad naporan i neprirodan... Treba naći svoju meru.

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

Kako da očistim zavesu za kadu u veš mašini?

Priznajem, kriva sam! Ne smem ni da vam kažem koliko dugo žmurim na jedno oko pred ozbiljnim higijenskim problemom zvanim prljava zavesa za kadu.

Ali hajde da se ne lažemo, upravo ovakve stvari često predstavljaju jednu od onih groznih, malih tajni našeg domaćinstva. Ne zato što smo lenji. Ne zato što nismo svesni da je higijena bitna.

Već iz jednog vrlo prostog razloga: postoje stvari kojene umemo da održavamo.

I dok sam ja bila spremna da prosto odustanem od tog posla i kupim novu zavesu (ne baš ekološko ili ekonomično rešenje), dobri ljudi sa interneta su mi pokazali pravi put i naučili me kako da obavim ovaj (kako se pokazalo), vrlo jednostavan zadatak.
U sledećem videu možete da saznate kako to radi Melisa, poznata autorka sjajnog sajta cleanmyspace, a ispod vas očekuje moj prevod i utisci.


Čišćenje šporeta sodom bikarbonom

Moje insistiranje na tome da sve treba čistiti sodom bikarbonom vam verovatno već postaje malo dosadno. Ipak, evo još jednog posta na tu temu. Od nedavno sam dodala šporet na listu stvari koje čistim na ovaj način i mogu vam reći da sam veoma zadovoljna rezultatima.
Za početak, evo jednog solidno zaprljanog šporeta:

Kako napraviti tečni sapun od ostataka sapuna?

Ovog ponedeljka vam se javljam sa jednim zanimljivim mini projektom koji sasvim sigurno možete sami da sprovedete u delo. Ja sam oduvek imala želju da ovo probam a sada sam je konačno i ostvarila.
Oduvek su me mučili ti mali, neupotrebljivi delovi sapuna koji ostaju na samom kraju i koje obično bacamo. Kako ja generalno ne volim da bacam upotrebljive stvari, pre nekog vremena sam počela da ih skupljam sa namerom da nekada napravim nešto od njih. A kada ih se nakupilo dovoljno, zaključila sam da mi je najlakše i najinteresantnije da ih pretvorim upravo u običan tečni sapun za ruke.