Skip to main content

Kako sam (ipak) zavolela mašinu za sudove

Primetila sam da sam mašini za sudove posvetila već nekoliko blog postova od kako je posedujem, mada mi  ranije nikad nije bilo jasno impresioniranje ovim uređajem. Verujem i da mnogi od vas koji nemaju mašinu za sudove i sada prevrću očima na ovaj moj naslov i kune se u ručno pranje. Ako je tako, ne brinite - ovaj post je i za vas!
Zašto je to tako (pitate se vi), i možda ćete čak i kliknuti na ono 'pročitaj više' u nastavku kako biste to saznali. Ali ja ću biti tako dobra da vam odmah dam odgovor na ovo pitanje. Radi se o tome da mašina nije nikakvo magično rešenje, već je samo katalizator koji nas navodi da imamo dobre navike i da se odmah pobrinemo za svoje posuđe.

Još jedno sređivanje kesa

Ketrin sa youtube kanala Do it on a dime, ima jedno divno pravilo za frekvenciju reorganizacije nekog prostora. Ona kaže da je ok ako neki prostor reorganizujemo onoliko puta godišnje, koliko mu puta dnevno pristupamo.

Što nažalost znači da neki delovi naših domova moraju da se posećuju i reorganizuju prilično često. Jedna od takvih lokacija je i ono mesto, gde god ono bilo, na kom čuvamo raznovrsne kese.

Biću iskrena sa vama i reći ću vam da od useljenja nisam zapravo ni jednom organizovala kese kako bi tebalo. Zapravo sam ih samo nagurala u jedan mali kuhinjski element, bez velikog truda i razmišljanja. Dodajte tome i još nekoliko meseci trpanja novih kesa u ovaj prostor, i biće vam jasno da je trenutna situacija prilično beznadežna.

Ali, kako je ovo prostor u koji zalazim svakodnevno, poslušaću Ketrin i reći da je sasvim u redu to što želim da ga sređujem jednom godišnje, i da se pritom ne osećam loše zbog toga.



Za početak, naravno, vadimo sve nagomilane stvari iz ovog kuhinjskog elementa. Kao što se vidi iz priloženog, u ovom prostoru se nalazi sve, od plastičnih kesa iz prodavnice, preko ukrasnih kesa, do velikih cegera.

Sve ove stvari su nekako zgurane zajedno, mada im se pristupa u potpuno različitim situacijama. Na primer, gotovo svakog dana donosimo nove kese iz prodavnice, dok istovremeno koristimo stare za bacanje smeća i slično. Sa druge strane, ukrasne kese ne koristimo češće od 3-4 puta mesečno, ako i toliko.


Kao i obično, prvo sam podelila kese u različite kategorije, kako bih bolje videla čime raspolažem i čega imam previše, a zatim sam se posvetila svakoj pojedinačnoj kategoriji.


Prvo sam pregledala kese za vino, i izabrala one koje su još uvek u dobrom stanju i koje mi ne bi bilo glupo da odnesem nekome uz poklon. One koje su bile stare i izgužvane sam sklonila sa desne strane, i poslala na reciklažu.


Sledeća kategorija su bile baš male kese. Sa leve strane su one koje sam odlučila da zadržim, a sa desne one koje sam odlučila da recikliram. Generalno uvek dobijam ovakve kesice koje ne mogu da se koriste praktično ni za šta, tako da ih uvek imam viška. Pokušaću da ih ubuduće ne uzimam kada sam u prodavnici, ili makar da ih se odmah rešim.


Sledeća kategorija su bile baš baš velike kese. Realno, ni njih mi nije potrebno baš mnogo, pa sam izabrala nekoliko koje su bile u najboljem stanju, dok sam ostale ostavila da u njih bacam smeće.


Sledeća kategorija je ono što ja smatram najupotrebljivijom veličinom kesa, tako da mi njih nikad nije dosta. S tim u vezi, samo sam ih lepo poređala i nisam ništa izbacila.


Konačno, evo svih kesa koje sam odlučila da zadržim:


Da bih ih lakše složila, zakačila sam po nekoliko kesa štipaljkom za veš.


Ovako prikačene kese i sve veće cegere sam spakovala na donju policu, tako da je vertikalni prostor maksimalno iskorišćen, a opet je sve lako dostupno.


Kese manje i srednje veličine sam spakovala u odgovarajuće kesice i stavila ih ispred, jer njih češće koristim.


Na unutrašnju stranu vrata ovog kuhinjskog elementa sam zalepila običnu plastičnu kukicu. O nju sam okačila sve kese za vino, a jednu od kesa za vino koje nisu prošle selekciju sam zadržala kako bih u njoj čuvala plastične kese iz prodavnice. Ovako su mi uvek lako dostupne, što je super jer njih najčešće i koristim.


Na kraju dana, ostala mi je ova kesa puna stvari koje sam odlučila da bacim, kao i ova gomilica kesa pored nje:


Osim toga, ove veće kese su odvojene da budu upotrebljene za kabastije smeće i slične potrebe:


A pošto svi uživamo da poredimo fotografije pre i posle, evo i kratke rekapitulacije urađenog:


A šta vi sređujete u poslednje vreme, i koje je to mesto koje uvek iznova zahteva vašu pažnju?

Comments

Popular posts from this blog

Kako da očistim zavesu za kadu u veš mašini?

Priznajem, kriva sam! Ne smem ni da vam kažem koliko dugo žmurim na jedno oko pred ozbiljnim higijenskim problemom zvanim prljava zavesa za kadu.

Ali hajde da se ne lažemo, upravo ovakve stvari često predstavljaju jednu od onih groznih, malih tajni našeg domaćinstva. Ne zato što smo lenji. Ne zato što nismo svesni da je higijena bitna.

Već iz jednog vrlo prostog razloga: postoje stvari kojene umemo da održavamo.

I dok sam ja bila spremna da prosto odustanem od tog posla i kupim novu zavesu (ne baš ekološko ili ekonomično rešenje), dobri ljudi sa interneta su mi pokazali pravi put i naučili me kako da obavim ovaj (kako se pokazalo), vrlo jednostavan zadatak.
U sledećem videu možete da saznate kako to radi Melisa, poznata autorka sjajnog sajta cleanmyspace, a ispod vas očekuje moj prevod i utisci.


Čišćenje šporeta sodom bikarbonom

Moje insistiranje na tome da sve treba čistiti sodom bikarbonom vam verovatno već postaje malo dosadno. Ipak, evo još jednog posta na tu temu. Od nedavno sam dodala šporet na listu stvari koje čistim na ovaj način i mogu vam reći da sam veoma zadovoljna rezultatima.
Za početak, evo jednog solidno zaprljanog šporeta:

Kako napraviti tečni sapun od ostataka sapuna?

Ovog ponedeljka vam se javljam sa jednim zanimljivim mini projektom koji sasvim sigurno možete sami da sprovedete u delo. Ja sam oduvek imala želju da ovo probam a sada sam je konačno i ostvarila.
Oduvek su me mučili ti mali, neupotrebljivi delovi sapuna koji ostaju na samom kraju i koje obično bacamo. Kako ja generalno ne volim da bacam upotrebljive stvari, pre nekog vremena sam počela da ih skupljam sa namerom da nekada napravim nešto od njih. A kada ih se nakupilo dovoljno, zaključila sam da mi je najlakše i najinteresantnije da ih pretvorim upravo u običan tečni sapun za ruke.