Monday, May 15, 2017

Kako da se preselite a da potpuno ne poludite? (Ne, rešenje nije u alkoholu)

Izvinjavam se što je većina mojih postova u poslednje vreme posvećena novom stanu, selidbi i njenim 'lepotama', ali činjenica je da u ovom trenutku nema mesta velikom sređivanju i organizovanju. Trenutna situacija nalaže mi da pokušam da držim glavu iznad vode i da budem srećna kad uspem da pronađem ono što tražim u masi kutija koje čine moju dnevnu sobu.



Iskrena da budem, ne vidim neku poentu u naporima da već organizujem stvari do tančina (kao što sam uradila u prethodnom stanu). Još uvek ne znam gde će mi biti zgodno šta da stavim, tako da trenutno primenjujem organizacionu metodologiju zvanu 'nabacivanje', kojom prebacujem stvari iz kutija u novonastale delove nameštaja. Nakon toga planiram da malo 'živim' u ovom prostoru, a za nekoliko nedelja/meseci ću da načinim prvi pravi napor da nešto smisleno i organizujem.

U međuvremenu, evo nekog mini dnevnika naše selidbe, koji će vam dati uvid u to kako smo mi to obavili. I mada se ovaj tekst pre svega odnosi na moje savete o selidbi, ja se nadam da su oni primenjivi i na druge životne situacije, poput organizacije prostora.




Prihvatite pomoć


Ja sam jedna dosta tvrdoglava osoba, kojoj prihvatanje pomoći baš i ne ide od ruke. Prva polovina ovog načina razmišljanja potiče od onog čuvenog 'lakše ću ja to sama', dok druga oslikava neki kompleks niže vrednosti koji govori 'svi mi nude pomoć jer misle da sam nesposobna'. Bilo kako bilo, prihvatanje pomoći je nešto što meni pada teško. Što naravno ne znači da ja ne pravim veliku grešku kada pokušavam da izbegnem ovakve ponude. 

Ovog puta, kao i u mnogim ranijim prilikama, moja svekrva je ponudila svoju nesebičnu i neograničenu pomoć prilikom čišćenja, pakovanja i celokupne selidbe. I nakon što je sve prošlo, mogu da kažem da je ta pomoć bila neprocenjiva. Ne samo da posao ide brže kada je tu još jedan par ruku, već je bilo super imati nekog ko ima dosta inicijative, tako da je većina stvari bila sređena još pre nego što bih ja došla kući s posla. A kad vam pomaže neko stariji, podrazumeva se i veće iskustvo i dosta dobrih saveta. Na primer, meni nikad ne bi palo na pamet da preselim odeću, posteljinu i slične stvari u crnim kesama za smeće, koje su se pokazale kao super sistem za brzo pakovanje i efikasno popunjavanje prostora u kolima.


Odustanite od savršenstva


Pre nekoliko godina sam negde pročitala savet da tokom selidbe obeležim svaku kutiju nalepnicom u boji sobe kojoj ta kutija pripada. Meni se ovo učinilo kao odličan savet i baš sam planirala da ga isprobam ovom prilikom.

Međutim, sve je ipak teklo malo drugačije. Sa pakovanjem smo počeli od manje korišćenih, ka češće korišćenim stvarima, i svakog dana bismo spremili po dve-tri kutije. I ne, te kutije najčešće nisu bile punjene stvarima iz iste prostorije. Zalihe ulja iz kuhinje su se našle zajedno sa zalihama šampona is predsoblja, uz albume sa fotografijama iz sobe.

Vremena između primoprdaje ključeva i datuma otkazivanja prethodnog stana je bilo malo i pakovalo se sve redom, bez prilike za demonstriranje besprekorne organizacije. I mada sam se trudila da kutije obeležim najbolje što umem, onaj trenutak kada sam odustala od savršenstva mi je učinio život mnogo lakšim i jednostavnijim.

Pokušajte da smanjite količinu stvari


I nemojte da padnete u depresiju kada vam ovo ne uspe. Svi koji me prate od početka ovog bloga su svedoci moje neumorne borbe protiv viška stvari. Nakon što sam jednom prošla kroz sve stvari koje imam, ovog proleća sam napravila još jedan krug selekcije u posebno problematičnim oblastima. Planirala sam da preostale viškove bacim u toku pakovanja, i nekoliko kesa jeste letelo i ovom prilikom. Ali uprkos svemu tome, količina stvari koje smo prselili je daleko od zanemarljive. Kada se ovako nađe na gomili, fascinantno je koliko toga svi mi imamo i šta nam sve deluje neophodno. 

Dobro se sećam da sam se prošlog puta preselila autom u dve ture. Ovog puta smo se vozili i vozili, a ja iskreno nemam pojma kako su se stvari tako multiplikovale u međuvremenu :) Dakle, ako ste kao ja i uživate u izbacivanju viškova, ali se na kraju nađete suočeni sa gomilom kesa i kutija, ne očajavajte. To je izgleda ipak tako normalno!

Bonus savet: u toku ovih priprema sam izdvojila razne predmete od tekstila, do odeće do posteljine koje sam nameravala da bacim, tj. recikliram. Kako u gužvi nisam stigla da ih odnesem na reciklažu. ove stvari su poslužile i za zamotavanje lomljivih predmeta, od ogledala do tanjira. A nakon raspakivanja su bile i dobre krpe za čišćenje širokog spektra nereda koji majstori ostavljaju za sobom.


Koristite svaku priliku da ponesete nešto sa sobom ( Ali budite spremni da će vam velika količina stvari biti potrebna do poslednje sekunde)

U prethodnom odeljku sam napisala da nam je bilo potrebno mnogo tura da prenesemo sve stvari s jednog na drugo mesto. Da bismo ovo učinili bezbolnijim, trudili smo se da nam auto uvek bude pun jer smo često morali da svraćamo do stana, ponekad i neplanirano. Na taj način je velika većina stvari preneta praktično besplatno, jer nismo išli samo da bismo ih preneli.

Ceo poces je tekao ovako: jedna ili dve kutije su uvek bile u stanju pakovanja. A čim bi one bile spakovane i zatvorene, selile su se u auto, nakon čega bismo pripremili nove kutije i počeli njih da pakujemo. Proces bi se ponavljao dok auto ne bi bio potpuno pun, nakon čega bismo počeli da pripremamo još kutiju ili dve za sledeću turu. Ako bi nas onda neki od majstora pozvao, mi bismo već imali pun auto koji možemo da otpakujemo dok se oni bave svojim poslovima.

Ono čime sam bila fascinirana je količina stvari koje smo mogli da prenesemo tek poslednjeg dana. Ta količina odeće, posteljine, posuđa, hrane, kozmetike, i koječega ostalog je na kraju morala da se prenese iz dve ture. što i nije tako strašno koliko je bilo fascinantno nakon sve te silne selidbe.


Sada nam preostaje težak proces raspakivanja i navikavanja na novi prostor, posle čega ćemo imati bolju sliku o tome koja količina stvari nam je zapravo potrebna i da li nečega možemo da se rešimo, ili pak moramo da se reorganizujemo. Ja se nadam da će u većem prostoru sve to ići još lakše, a sigurna sam da ću taj proces podeliti ovde sa vama.

4 comments:

  1. Uf, i ja imam problema s prihvaćanjem pomoći, i to iz istih razloga, ali lakše je kad ne moraš sve sam. Mi smo isto koristili vreće za smeće za određene stvari; neke su mi još i skoro godinu dana nakon selidbe u njima. 🙈

    ReplyDelete
    Replies
    1. Joj toga se i ja plašim! Nadam se da ću uspeti skroz da se raspakujem u nekom razumnom roku... tipa do kraja godine :D :D :D

      Delete
  2. Nakon 17 selidbi i 12 stanova (ne računajući domove od mojih i suprugovih roditelja) totalno znam kako je ludinica se seliti. 13. se pokazalo sretnim i konačno smo uselili u naš dom. Doduše, u međuvremenu smo već bili uselili u prvi naš stan, ali smo ga prodali i opet otišli u podstanare. Sada smo konačno svoji na svome. U prvi stan smo uselili svatko s jednom torbom odjeće i jednom vrećicom kućnih potrepština. Prilikom zadnje selidbe, trebala su nam 4 vožnje dostavnim kombijem. Nakupilo se stvari, a koliko smo tek pustili svojim stanodavcima u međuvremenu jer nam se svaki put nije dalo tegliti toliko stvari.
    Prilikom selidbe sve ovisi o dobroj organizaciji. Smatram da je najbolje prije svega napraviti čistku po pojedinim dijelovima stana i na taj način riješiti se viška. Kako smo selili s vremenom smo se sve manje vezivali uz stvari i zapravo postoji jako malo stvari koje čuvamo kao uspomene. To svakako olakšava selidbu jer znam sebe kako sam u početku npr. čuvala sve sitnice (ulaznice, prospekte s izleta, papiriće...)i koje bi onda teška srca morala se riješiti jer jednostavno ne bi bilo mjesta za sve u novome stanu. Svakako pomaže što se mnogo toga može čuvati na mobitelu i laptopu pa uspomena ostaje, ali u nekom drugom obliku.
    Osim kod posljednje selidbe u vlastiti stan nikada nismo imali pomoć i obično bi sve preselili u jednome danu (naravno, spakirali bi se nekoliko dana prije). Ovaj put sam bila u 5. mj. trudnoće i morala sam prihvatiti pomoć Doduše, muška pomoć za prijenijeti stvari, ali opet... svakako, prihvatite ako vam netko ponudi pomoć.
    U prijašnjim postovima vidjela sam vaš novi stan i baš je lijep. Jedva čekam postove u kojima će se vidjeti kako ste ga uredili.
    Na mom blogu si tagirana http://zimzelenicvijet.blogspot.hr/2017/05/the-throwback-tag.html

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ej hvala puno, ne stižem baš puno da čitam u poslednje vreme, izvinjavam se što nisam ranije odgovorila. Obećavam da ću da odgovorim na tag što pre!
      Inače, svaka čast na tolikim selidbama, ne mogu ni da zamislim kako je to. Ali važno da ste na kraju došli do cilja i da sad uživate u svome!
      Veliki pozdrav i hvala na komentaru

      Delete