Monday, February 27, 2017

Uzrok nereda br. 1

Petra sa bloga Organizirajte se! uvek kaže da je najbolji način da ostanete uredni i organizovani taj da uvek sklonite za sobom sve što se da skloniti za manje od minut vremena. A ako razmislite o tome, gotovo sve može da se skloni za manje od minut. Što naravno znači da će sve uvek biti na svom mestu.

Premda ovo zvuči tako jednostavno i logično, većina ljudi ne primenjuje ovo pravilo. Ovo često uzrokuje nastanak haosa, što dovodi do nezadovoljstva sobom i sumnje u svoje sposobnosti. I mada nam se ponekad čini da stalno nešto čistimo i rasklanjamo, nered je i dalje sveprisutan u našim životima.

Ja ovaj problem povezujem sa nedovršenim poslovima.




Primera radi, juče je bio dobar i produktivan dan. Nikola je skuvao ručak, dok sam ja peglala. Veliki deo sudova je odmah bio opran. Opeglane stvari su složene i okačene u orman. Sve je teklo prilično dobro. 

Očigledno, pegla je bila topla, pa sam je ostavila da se ohladi na dasci za peglanje. Nekoliko šerpi je bilo stvarno prljavo pa sam ih potopila u vrelu vodu umesto da ih odmah operem. Ručak koji je trebalo da spakujem za sutra je još bio vreo i morala sam da sačekam da se ohladi pre nego što sam ga spakovala u kutijice pa u frižider.

Zaključila sam da je najpametnije da sednem i da čitam neko vreme. A kada sam dva sata kasnije podigla glavu, imala sam šta i da vidim: Raširenu dasku za peglanje, neoprane sudove, ručak na sred kuhinje. I odjednom mi dan nije delovao onako uspešno i produktivno kao na početku.

Istina je, do određene tačke smo uspeli da ispunimo više nego dovoljno obaveza. Ali smo sve ostavili nekako nedovršeno. A dve-tri nedovršene stvari su više nego dovoljne da potpuno zatrpaju naš stančić.

Slična stvar se dešava svaki put kada sređujem nokte. Aceton, vata, lak, turpija, grickalica... se lako nađu oko mene. A onda su mi nokti nalakirani i ne mogu ništa da radim rukama, tako da ostavim sve to tako privremeno razbacano. U najboljem slučaju ga se setim nakon nekoliko sati. U najgorem nakon nekoliko dana :)

Prošle nedelje sam našla gomilu staklenih tegli koje mi ne trebaju i odlučila da ih ostavim pored kontejnera. I mada smo regularno smeće bacali svakog dana, ova kesa je iz nekog razloga stajala na stolici bar pola nedelje.

A ovo su samo jednostavne, svakodnevne aktivnosti. Što je obaveza ređa i kompleksnija, nivo haosa i dužina njegovog trajanja je veća.

Nedovršeni organizacioni projekat = kuhinjski sto zatrpan stvarima na nekoliko dana.

Nedovršeni kreativni projekat = materijal i alat svuda unaokolo.

Neraspakovana torba = torba neraspakovana na nekoliko dana.

Novogodišnja jelka = okićena jelka do sredine februara (ovo je zapravo istinita priča iz mog života :D)

Mislim da nam je obično lako da počnemo sa nečim. U prvom trenutku smo puni elana i energije i zaista želimo da to uradimo. A onda, često, prosto prekinemo na pola. (Ja imam nekoliko projekata kada je heklanje u pitanju koji me podsećaju na to.) I onda je trenutak kreativnosti prošao, a nama je ostalno nešto što ne želimo da bacimo a nemamo volje da završimo.

U situacijama poput spremanja ručka, uspemo da izguramo do kraja i da obavimo ceo zadatak. Ali nakon njega moramo da obavimo još nešto, poput čišćenja ili sklanjanja ostataka. I nakon što smo jeli i završili sa tim zabavnim delom, stvarno ne želimo da se bavimo ovim dosadnim zadatkom.

U drugim situacijama, kao što je sklanjanje pegle ili laka za nokte, postoji objektivna potreba za vremenskom distancom između završetka zadatka i rasklanjanja. I tokom ovog vremena, naša pažnja često biva preusmerena na nešto drugo, te je jako teško pokrenuti se nakon što je trenutak prošao.

Ali ovo su sve izgovori. Kako bismo u svakom trenutku imali sređen dom, potrebno je biti kreativan i prevazići ove izazove, i pronaći način da se organizujemo tako da završavanje zadataka bude prirodno i lako. Ja sebi ovo olakšavam na jedan od sledeća tri načina.

1) Kreirati jednostavniju rutinu. Na primer, mogu da lakiram nokte na mestu gde inače držim sve potrepštine vezane za to. Potrebno je samo malo reorganizacije da ovo postane baš lako.

2) Sticanje pozitivnih navika. Svi znamo da se navike stiču konstantnim ponavljanjem neke radnje. I mada se ne osećam srećno pri pomisli na sticanje navike pranja sudova, potpuno se slažem da je život mnogo lakši i bolji kada ovakvi poslovi postanu deo rutine.

3) Odbacivanje nerealističnih ciljeva. Iskreno rečeno, ako je cena sređene kuhinje neuredan sto, radije ću da imam nesređenu kuhinju. Ili ću prosto da promenim cilj u nešto realistično i lako, što mogu sa sigurnošću da završim u nekom normalnom roku.

Na kraju krajeva, rasklanjanje za nečim što je davno prošlo je za mene kao otplaćivanje duga. Ja više volim da štedim i ulažem u budućnost nego da plaćam nešto što sam potrošila i proživela u prošlosti. Ista filozofija važi i za vreme. Mnogo je bolje završavati svoje obaveze na vreme i raditi na onome što nas trenutno ispunjava, nego konstantno pokušavati da završimo zadatke iz prošlosti. I zato je moj savet (pre svega sebi, pa tek onda vama): završi sve što si započela, i nemoj da započinješ ono što ne misliš da možeš da završiš.

6 comments:

  1. Jako poučan članak. Slažem se s tobom da je jedan od uzroka nereda nedovršeni posao.
    I Petrino pravilo od 1 minute je odlicno i primjenjivo. Otkad sam cula za njega, muz i ja ga primjenjujemo. i to mogu reci poprilično uspješno.

    Ja sam razvila nekakvu vecernju rutinu. Pokupim sve stvari po dnevnoj i kuhinji koje nisu na mjestu. vratim ih gdje pripadaju. suđa ne smije biti u sudoperu, sve mora biti oprano i pospremano u kuhinjske elemente. ploca za kuhanje mora biti cista. Kupaonica pospremana. i tek onda idem na spavanje. i to otprilike taje nekih 5- 7 min jer nema toga puno s obzirom na pravilo od 1 minute.

    I takoder jutarnju rutinu, tko se zadnji ustaje, prvo se krevet namjesta, i po sobi se pospremaju stvari i odjeca (iz sobe sam izbacila stolicu jer smo muz i ja imali naviku svu odjecu koju ne nosimo trenutno odlagati na nju, sada odjeća odmah ide u ormar ili u kosaru za prljavi veš). i soba je odmah cista i uredna.

    Nakon svakog tusiranja imamo naviku obrisati pipu i rub tusa od kapljica vode obicnom suhom krpom. to traje doslovno 30 sekundi a meni ne bude zlo kada moram cistiti kupatilo jer moram 10 puta ribati pipu od klora. ovako je uvijek sjajna i cista bez tragova kamenca.

    imamo stan od cc 70 kvdrata i mogu reci da ga cijelog ocistim i usisam, pobrisem za nekih 1h. Kada se sjetim prije da je to znalo trajati cijeli dan i onda na kraju ga ne zvarsim jer mi se vise ne da.

    Ja sam primjetila da kod nas nastaje nered jer stvari nemaju svoje mjesto. i onda najcesce zavrse u ladici u kojoj ima mjesta, na stolu, ormaricu i slicno. I to je ono sto kod nas uzrokuje nered. Moj cilj za ovu godinu je pronaci svakoj stvari svoje mjesto. nadam se da cu u tome uspjeti.

    Pozdrav Sofija :)

    Martina

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa vi ste već super! Baš dosta toga radite kako treba :)
      Mi se uskoro selimo u stan te veličine, i ja se nadam da neću mnogo da produžim vreme čišćenja u odnosu na sad. Sigurna sam ako budemo tako uspešni u redovnom održavanju kao vi, da neće biti većih problema.

      Želim ti puno sreće u ovogodišnjem cilju, to je stvarno osnov da svi ostali poslovi budu lakši i brži.

      Hvala puno na ovako lepom i detaljnom javljanju!

      Delete
  2. Svi imamo bolne tačke.
    Ja sam do pre par dana držala čaše u kutiju koje sam dobila za slavu (još decembra) na frižideru jer nisam znala gde da ih stavim, imam želju da ih koristim, svidjaju mi se i odgovaraju mi ali nemam ih gde...Sreća pa trebala svekrva da dodje pa sam ih odložila da čekaju bolji trenutak. Čak i svekrva može biti poželjna .
    Stvari koje meni zadaju muku su tegle i flaše od zimnice nikako da vratim odmah u podrum nego se povlače po kuhinji po 4-5 dana i nerviraju me ali me mrzi da ih odnesem, nekako zaboravim na njih kad podjem po nešto pa tako ambalaža stoji i čeka. Najveća muka je što je podrum van kuće, poseban objekat.
    Imam još jednu prostoriju pored podruma koja je za odlaganje koja se svake zime puni pa u proleće sredjuje. To mi je najgora prostorija i više bih volela da je nemam jer ne bih imala priliku da odlažem tako u nedogled.
    Što se acetona i laka tiče, imam običaj da skidam lak u kupatilu gde mi se i nalazi aceton i tuferi pa odmah i vraćam na mesto, jedino lak prošeta iz spavaće do dnevne, a pošto lakiram nokte uglavnom uveče onda kad podjem na spavanje podje i lak.
    Često imam započete „projekte“ koji nisu pošli pravim putem i onda ostaju repovi za njima koje skladištim u ormariću u spavaćoj sobi.
    Sudove perem odmah, bez odlaganja, posle ručka, pošto radnim danima nam je to jedini pravi obrok, uzmemo po čašu vina-piva, ja uz prvi gutljaj odlazim uz sudoperu i posle pridružujem suprugu u dnevnoj sobi da nastavim. Imam dobre sudove pa nemam potrebe da potapam nešto osim vatrostalnu činiju koju izbegavam, baš iz tog razloga, da koristim. Večeru uglavnom preskačem pa suprug sam sebi spremi nešto i to čim završi ustajem da operem jer nekako ne volim da vidim prljavu sudoperu.
    Jedino šta ume i po nedelju dana da čeka je veš za peglanje, i to kad ga ima malo jer me mrzi da za dve-tri stvari uključujem peglu. Ali zato kad imam da uključim po dve-tri mašine (kao sinoć) onda odmah peglam čim se prosuši jer me nervira gomila.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zdravo Baky, hvala na javljanju! Baš si me nasmejala sa ovim za svekrvu :)))

      Drago mi je da ima dosta oblasti u kojima se dobro držiš, čak i uvek čista sudopera je dovoljan blagoslov. A ovo za pomoćne prostorije si potpuno u pravu. Čim čovek ima prostora da odlaže i gomila, stvari počnu da se gomilaju same od sebe...

      Ja inače imam pravilo da palim peglu za minimum 4 stvari. Nekako za manje mi se ne isplati, ali zato kad opeglam prve četiri, lako nastavim dalje ako ima još stvari za peglanje. A ako me mrzi, znam da sam ispunila makar neki minimum pa se ne sekiram ako nisam sve završila.

      Veliki pozdrav i hvala ti puno što se redovno javljaš i čitaš!

      Delete
  3. Odlično rečeno! U zadnje vrijeme baš prakticiram vraćanje stvari na mjesto jer sam shvatila da mi ta kratka radnja kasnije štedi puno više vremena. Međutim, još uvijek nisam izašla na zelenu granu sa svojim ukućanima koji to ne prakticiraju u većini situacija pa to dosta stvara frustraciju.
    Također vraćam stvari na mjesto, čak i ako ga nemaju konkretno (jer sam u procesu spremanja po konmari), pa time otprilike unaprijed određujem gdje će što stajati i što treba izbaciti.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uh, to baš ume da frustrira kad se ti jako trudiš a ostali te ne prate... Meni se čini da u tim situacijama miran razgovor i objašnjenje zašto mi je to bitno i kako se osećam kada neko ne poštuje moj trud više utiču na druge nego sumanuto urlanje u trenucima frustriranosti :D

      Srećno sa metodom, sigurna sam da će do kraja mnogo stvari leći na svoje mesto! Meni je baš puno pomoglo i dosta je dugo sve ostalo sređeno. Sad samo malo doterujem i to najprometnije delove stana.

      Delete