Skip to main content

Filozofski pogled na zakasnelu organizaciju kuhinjskog elementa

Od kada sam se preselila, osećam se kao poprilična varalica jer pišem blog o organizaciji doma, a veliki broj mojih ormarića i fioka je poprilično neorganizovan. Šta više, to mi je pomalo i čudno jer mi je ranije svaki neorganizovan prostor predstavljao inspiraciju za blog koliko i zabavan projekat koji sam jedva čekala da započnem.
Međutim, u novom stanu sam skoro godinu dana, a konstantno obigravam oko ideje detaljne organizacije čitavog prostora. Razmišljajući o organizacionom projektu koji vam predstavljam u današnjem postu, a koji je zahtevao bukvalno 5 minuta posla, polako počinjem da shvatam i zašto je to tako.

Organizacija kuhinjskog elementa sa hranom

Ne znam kako je vama, ali ja imam utisak da, ma koliko se trudila, neke delove svog stana nikako ne mogu da održim u organizovanom i urednom stanju. I upravo zbog toga se oni pojavljuju na ovom blogu češće od ostalih - zato što im je reorganizacija često potrebna!

Jedna od tih oblasti je kuhinjski element u kojem držimo sve potrepštine vezane za hranu i piće. Dakle, sve od brašna do čajeva. A kako u ovom stanu ne samo da imamo vrlo malu kuhinju, već uz to nemamo ni ostavu, pa čak ni terasu, ovo je jedan od tih delova stana koji vrlo lako ispadnu iz koloseka.

Ali ništa zato, jer sam se ja ovog vikenda osetila motivisano da pospremim ovaj ormarić, a na slici ispod možete da vidite kako je on izledao pre i posle ove intervencije. (Levo je pre, a desno posle :)




Počela sam, dakle, od pomalo haotičnog stanja u kom ništa nema svoje mesto, a i ono što ga je nekad imalo ga je vremenom izgubilo.



A ko što svi već znamo, prva stvar koju radimo u ovoj situaciji jeste da SVE što imamo izbacimo napolje i da lepo očistimo dati prostor.


Za čišćenje sam (naravno) koristila svoje univerzalno sredstvo i krpu od mikrofibera, a sve namirnice sam nabacala na trpazarijski sto. Za lakše prenošenje sam koristila plastične poslužavnike, koje sam kasnije koristila da grupišem slične namirnice zajedno kako bih lakše isplanirala kojim redom želim da ih vratim nazad.


Prvo što sam vratila su bili začini. Nakon detaljne analize, podelila sam ih na tri grupe:

1.  Nekoliko njih koje nikada ne koristimo i koji su bili baš baš stari sam odmah bacila.

2. One koje koristimo često i za koje sam sigurna da će nam trebati.

3. Ostale začine koje koristimo ponekad i o kojima želim da razmislim pre nego što ih bacim.

Dve grupacije začina koje želim da zadržim sam organizovala pomoću stare kutije od parfema. Parfemi, a posebno poklon setovi često dolaze u lepom i kvalitetnom pakovanju koje ja volim da sačuvam i da upotrebim u nekom od svojih organizacionih projekata.



U ovom slučaju sam ređe korišćene začine stavila u kutiju u kojoj sam dobila parfem, dok sam poklopac kutije iskoristila kao mali poslužavnik na koji sam smestila često korošćene začine.



Zatim sam ih vratila na najnižu policu, u ugao gde su i pre stajali.


Odlučila sam da ovu policu pre svega posvetim svemu što ima veze za hranom, pa sam u suprotini ugao stavila makarone (koje se nalaze u limenoj kutiji za kafu) i pirinač. Volela bih da ovoj kolekciji dodam i druge vrste pirinča, kao i da nabavim još ovakvih tegli u kojima bih ih držala (tegle su ambalaža Jacobs kafe). Pored pirinča, volela bih da se blagovremeno setim da kupim i pasulj, naročito kada je na sniženju. Mislim da bi ovo bilo ne samo praktično, već i da bi lepo izgledalo.


Ali kako za sad ne raspolažem velikim prostorom, a ni teglama kakve želim, za sada sam ovde smestila još samo semenke susama i suvi začin, obzirom na to da ove stvari gotovo nikada ne koristim.


U prednji red sam stavila namirnice koje se koriste nešto češće. Kao što vidite, za neke od njih sam nabavila slične, samo manje teglice u kojima držim domaću testeninu za supu i prezle.


I to bi bilo sve što se tiče ove police.

Na sledećoj polici sam odlučila da se fokusiram na napitke. Prva stvar koja mi je pala na pamet je bila da grupišem sve vrste šećera koje sam našla u kući. Mi inače ne pravimo slatkiše, niti pijemo zaslađenu kafu ili čaj, tako da je sam odlučila da sav šećer smestim na zadnji deo police.



I šećer sam smestila u tegle od Jacobs kafe, koje inače nabavljam na poslu (firma, između ostalog naručuje i ovu vrstu kafe za nas zaposlene). Meni one deluju kao dobar način za čuvanje namirnica jer su pravougaonog oblika, pa zauzimaju manje mesta od običnih, okruglih tegli. Pored toga su i lepe na oko, što je jedna od stvari koje mene prilično vesele. Za sada nisam zalepila oznake na ove veće tegle, jer još nisam 100% sigurna da ću da zadržim ovaj sistem, ali planiram da ih označim u budućnosti. Ne samo da volim estetski efekat lepih oznaka, već mislim da je ovako prostor mnogo pregledniji i da je i drugim ljudima onda lakše da se snadju u njemu.

A osim različitih vrsta šećera, levi kraj police sam dopunila napicima koje mi zapravo pijemo. U to spadaju samo čajevi od nane i kamilice, turska kafa i Nesquik. Oni su se, logično, našli ispred šećera koje koristimo ređe.


Ostatak ove police sam dopunila sa dve vrste brašna - običnim i kukuruznim. Jedan od najvećih organizacionih problema koje sam do sada imala je taj što sam uvek želela da podelim ove dve police na jednu za hranu i jednu za piće. Kao što vidite, ispostavilo se da imam mnogo više stvari koje se tiču hrane, i nema potrebe pokušavati da sve to naguram na jednu policu, kada imam dovoljno prostora na drugoj.

Na najvišoj polici sam (kao i do sad) zadržala jednu plastičnu kutiju u kojoj se nalaze svi ostaci, poput načetih pakovanja namirnica za koje nema dovoljno mesta u njihovoj teglici.


I to bi bilo to. Mogu slobodno da kažem da sam prilično zadovoljna konačnim rezultatima svog rada i da sada sve ima svoje mesto. Sviđa mi se i kako između svih namirnica ima sasvim dovoljno prostora, tako da je lako uzeti i kasnije vratiti bilo šta od namirnica. Tokom ove akcije, napunila sam otprilike dve plastične kese iz prodavnice smećem. Pola toga je bila prazna ambalaža namirnica koje sam uspela da prespem u nešto i tako bolje organizujem, ali bilo je tu i nekoliko stvari koje inače nikad ne koristimo i kojima je, logično, istekao rok. Kako su te stvari uopšte dospele tu je pitanje za razmišljanje i dobar podsetnik da treba kupovati samo ono što zaista planiramo da potrošimo!

A kako vi organizujete svoje namirnice? Da li je ovo jedna od problematičnih oblasti i u vašem domu i koliko često morate da je reorganizujete? Ako vam se dopao ovaj post, pozivam vas da me pronađete i na Facebook-u, tako da uvek možete da pratite moje nove postove!

Comments

  1. Bravo,
    Ovo je divno. Meni je kuhinja veliki problem. Imamo jedan ukrasni element koji služi samo za začine,njega sam uspela da uredim s jeseni,teglice sam dekupazirala i na taj način ih ujednačila.
    Čini mi se da imam puno posudja, tanjira, čaša, alata ali mi to sve koristimo. Moj suprug obožava da provodi vreme u kuhinji pa se dodatno širi sa svakakvim posudjem, npr. tiganje moramo da imamo i gril, vok, običan, za palačinke, manji, veći...da se ja pitam verovatno bih imala samo 2. Tanjiri 3x6 i plus za picu i plus ovalni za serviranje...sve je to jedna gomila i uvek nam je pretrpano sve. Glavni razlog što to ne menjam mnogo je što ja i nisam nešto ljubitelj kuvanja. Moj specijalitet su testa i pranje sudova.
    Pre par dana smo čistili slivnik pa sam iskoristila priliku da prečistim sudoperu i izbacim po neke stvari koje samo stoje mesecima.
    Moraću tako selektivno da sredjujem jer ako ga prepadnem odjednom sa puno viška biće muke.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Samo polako, jedno po jedno. Ja kad nešto sredim očekujem da zauvek bude sredjeno pa se nerviram ako nije :) Ali prostor kao što je kuhinja zahteva stalnu pažnju. Dobro je da bar koristite sve što imate :)

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

Kako da očistim zavesu za kadu u veš mašini?

Priznajem, kriva sam! Ne smem ni da vam kažem koliko dugo žmurim na jedno oko pred ozbiljnim higijenskim problemom zvanim prljava zavesa za kadu.

Ali hajde da se ne lažemo, upravo ovakve stvari često predstavljaju jednu od onih groznih, malih tajni našeg domaćinstva. Ne zato što smo lenji. Ne zato što nismo svesni da je higijena bitna.

Već iz jednog vrlo prostog razloga: postoje stvari kojene umemo da održavamo.

I dok sam ja bila spremna da prosto odustanem od tog posla i kupim novu zavesu (ne baš ekološko ili ekonomično rešenje), dobri ljudi sa interneta su mi pokazali pravi put i naučili me kako da obavim ovaj (kako se pokazalo), vrlo jednostavan zadatak.
U sledećem videu možete da saznate kako to radi Melisa, poznata autorka sjajnog sajta cleanmyspace, a ispod vas očekuje moj prevod i utisci.


Čišćenje šporeta sodom bikarbonom

Moje insistiranje na tome da sve treba čistiti sodom bikarbonom vam verovatno već postaje malo dosadno. Ipak, evo još jednog posta na tu temu. Od nedavno sam dodala šporet na listu stvari koje čistim na ovaj način i mogu vam reći da sam veoma zadovoljna rezultatima.
Za početak, evo jednog solidno zaprljanog šporeta:

Kako napraviti tečni sapun od ostataka sapuna?

Ovog ponedeljka vam se javljam sa jednim zanimljivim mini projektom koji sasvim sigurno možete sami da sprovedete u delo. Ja sam oduvek imala želju da ovo probam a sada sam je konačno i ostvarila.
Oduvek su me mučili ti mali, neupotrebljivi delovi sapuna koji ostaju na samom kraju i koje obično bacamo. Kako ja generalno ne volim da bacam upotrebljive stvari, pre nekog vremena sam počela da ih skupljam sa namerom da nekada napravim nešto od njih. A kada ih se nakupilo dovoljno, zaključila sam da mi je najlakše i najinteresantnije da ih pretvorim upravo u običan tečni sapun za ruke.