Monday, May 30, 2016

Reći ne kupovini još nepotrebnih stvari

U nastavku možete pročitati tekst koji sam napisala 1. novembra 2012. na mom prethodnom blogu, Kuća blista, kuća peva. U narednom periodu možete očekivati moja iskustva i zaključke do kojih sam došla nakon opisanog izazova. Taj post je bio planiran za danas, ali me je haotičan mesec maj sprečio u tome, zbog čega vam se iskreno izvinjavam. Iskreno se nadam da ću u skorijoj budućnosti imati više vremena za svoje male projekte koje delim sa vama!

Prošlog meseca sam se konačno preselila! Oduševljena sam novim stanom i novim prostorom. Između ostalog, oduševljena sam što je moj novi stan manji od starog, što podrazumeva i dosta nižu stanarinu.
Obzirom na to da sam u poslednjih godinu dana bila veoma posvećena smanjivanju i organizovanju svojih stvari, i da u novom stanu imam sasvim pristojnu količinu ormana, čovek bi pomislio da sam to lako izvela. Ali moram da priznam da i nije bilo tako lako. Uprkos tome što sam poklonila ogromnu količinu stvari koje mi više nisu odgovarale, moram da priznam da mi i dalje nije bilo jednostavno da se preselim u manji prostor, odnosno, da i dalje osećam da imam previše stvari. Razmišljala sam o tome da poklonim još neku odeću i ostale “viškove”, ali ruku na srce, nisam baš sigurna da je pametno poklanjati stvari koje mi još uvek odgovaraju i koje zaista koristim.

S tim u vezi , odlučila sam da napravim promenu sa druge strane jednačine i da prestajem da kupujem nove stvari! Trebalo bi da bude jednostavno. Ništa posebno mi nije zaista potrebno, tako da bi svaka nova kupovina značila da kupujem nepotrebne stvari iz niza otrcanih razloga. Ne želim da kupim nešto samo zato što je na sniženju. Ne želim da kupim nešto samo zato što mi je dosadno. Ne želim da kupim nešto samo zato što mogu.
Naravno, nije mi cilj da nemam nešto što mi je zaista potrebno (kao što su tople čizme za zimu). 
Dakle, obzirom na to da trenutno planiram da kupim te jedne čizme, istog trenutka kada se to desi, obavezujem se da dve godine neću kupovati novu odeću, obuću, nakit i ostale detalje.
Zašto dve godine? Iskreno rečeno, zato što želim da u ovo unesem malo takmičarskog duha i ne želim da mi ovo bude previše lako. Želim da naredne dve godine ne budu posvećene samo pravljenju prostora u mom ormanu, već da otkrijem da li se iz jednog takvog eksperimenta može naučiti nešto više o konzumerističkoj kulturi koja je po mom mišljenju uzela previše maha.
Znam da će svi ljudi koje poznajem pomisliti da sam poludela. I da će neki pokušati da me odgovore. Možda će neko poželeti da mi kupi nove stvari ili da mi pokloni nešto svoje. Ali ja ne gledam na taj način. Ovo nije za svakoga, i nekome bi to bilo pravo mučenje, ali za mene je to jedan mali stepenik na putu ka minimalizmu i oslobodjenju od materijalnog, jer smatram da kada iz života izbacimo suvišne stvari, napravimo više mesta za ljude.

2 comments:

  1. Ti si meni promenila pogled na kuću, odeću, potrebu... Stvarno mi puno znači ovaj tvoj blog.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno na ovako lepim recima, zaista mi puno znace. Nadam se da uspevas da primenis neke od taktika i kod sebe i da ti olaksavaju svakodnevni zivot.

      Delete