Monday, March 14, 2016

Moja rutina pranja veša

Čini mi se da je redovno uključivanje veš mašine jedan od bitnih koraka ka urednoj i sređenoj kući. Pored ovoga je veoma bitno i ako imate malo stvari, poput mene, i želite da budete sigurni da ćete uvek imati šta da obučete, uprkos svojoj minimalističkoj garderobi. Na mnogim stranim blogovima koje volim da pratim, imala sam prilike da pročitam kako ljudi vode računa o ovoj vrsti kućnih poslova. A pranje veša je, naravno, najteži zadatak u onim domovima koji imaju puno ukućana, pa samim tim i puno posla. Zbog toga sam rešila da svoj veš ne perem ad-hoc kada imam vremena ili smatram da je mašina puna, već da smislim jednostavnu rutinu kojom ću držati stvari pod kontrolom.


Dani za pranje


Nakon što sam analizirala svoj uobičajeni nedeljni raspored, kao i količinu veša koju nedeljno treba oprati, došla sam do zaključka da su najpovoljniji dani za puštanje mašine sreda, petak i nedelja. Početak nedelje je uvek nešto zauzetiji u mom privatnom životu, tako da je sreda idealan prvi dan, a volim da ostavim barem dva dana između dve ture pranja kako bih bila sigurna da će se sve osušiti na vreme.

Uzmite u obzir da je nas samo dvoje u stanu trenutno i da je ovo više nego dovoljan broj tura za nas. Ono čemu se ja nadam je da ću na ovaj način postaviti dobre temelje i radne navike za budućnost kada će nas verovatno biti više. 

Što se tiče rasporeda vrste veša po danima, radni dani su tipično rezervisani za kraće programe i šareni veš. U zavisnosti od perioda godine, ali bukvalno i od nedelje do nedelje, ponekad je nam odgovara da pustimo mašinu i sredom i petkom, a ponkad nam je jedan put sasvim dovoljan.

Nedelja je obično dan za pranje belog veša, što sa sobom povlači i neke druge aktivnosti. Pre svega, ja najviše volim da promenim posteljinu jednom nedeljno, i to subotom. Ali ako sam iz bilo kog razloga previše zauzeta u subotu, ovo mi pruža taman dovoljno fleksibilnosti, jer naravno, nije smak sveta ako promenim posteljinu jedan dan kasnije.

Moram da kažem da od kada sam počela sa ovom praksom, korpa za veš izgleda praznije nego ikada i stižem sve da uradim na vreme.

Peglanje

Moja životna mantra je da peglanje treba izbegavati po svaku cenu :) Kao što možda već znate, u periodu konmari procesa sam se odrekla većine svojih košulja jer one prosto ne budu ispeglane blagovremeno i onda se ređe i nose. Trenutno su jedine stvari koje peglam naše pamučne majice, po neka moja haljina, Nikoline košulje (koje obično nosi samo u specijalnim prilikama) i moje preostale košulje.

Ovo je i jedno od pravila prilikom šopinga. Ma koliko nešto lepo bilo, ako je neophodno peglati ga, razmisliću baš, baš dobro pre nego što kupim tu stvar.

Isto tako, ne vidim poentu u vađenju pegle i daske za peglanje osim ako nemam barem četiri stvari za peglanje. Zbog ovoga nemam neki određeni dan u nedelji kada se bavim ovom aktivnošću, već sve stvari stavljam u jednu korpicu na dnu ormana, koju iznesem napolje kada nakupim svoje četiri (ili više) stvari, i onda ih opeglam. Opet, ovako nonšalantan pristup je moguć u našoj kući u kojoj nemamo puno potrebe za peglanjem, a ni puno stanara.

Sušenje veša

Možda se sećate da sam pre nekog vremena nabavila novu žicu za sušenje veša, koja zauzima manje prostora nego stara. U vezi sa ovim proizvodom, moje mišjenje je podeljeno.

Nova i stara sušilica

Prednost ovakvog oblika žice za sušenje je očigledna. Ona prosto zauzima duplo manje prostora na podu, ima točkiće koji olakšavaku pomeranje i na nju je moguće okačiti skoro duplo više stvari.

Ipak, već posle nekoliko dana korišćenja, počela sam da primećujem neke mane, a neke od njih su mi i pomogle da 'optimizujem' način na koji sušim veš. Za početak, mana kojoj nema pomoći je ta što ovaj proizvod ima plastične delove koji mi ne deluju veoma trajno. Ne očekujem da će ovi elementi dugo moći da izdrže težinu mokre odeće, mada se još uvek dobro drže.

Druga razlika je raspored polica koji možete da vidite na slici iznad. Ono što sam naučila je da je mnooogo lakše ukoliko ne raširite sve police odjednom, već ih kačite po potrebi. Tako, na primer, police koje su na dnu, ne koristim nikad. Umesto toga, prvo raširim police sa drugog nivoa od zemlje. Na njih kačim pantalone i slične duže stvari. Sa jedne strane su moje, a sa druge strane Nikoline. 

Zatim sa svoje strane raširim sledeću (drugu odozgo), a sa Nikoline najvišu policu. Moje majice, čarape i druge sitnije stvari mogu da stanu  na nižu policu, a Nikolinim majicama je potrebno više prostora. Pored toga, najviša polica je baš visoka za mene i nije mi baš lako da je koristim. 

Još jedna stvar koju moram da radim je i pakovanje čaršava po dužini, dok su još mokri, kako bi mogli da stanu na ove uske pregrade. To zapravo i nije tako loše jer mi olakšava kasnije pakovanje.

Skupljanje veša

Čini mi se da je ovo vrlo bitan korak u postizanju sveukupnog reda, a koji neki ljudi ipak zanemaruju. Kao što sam već spomenula, ja sebi dajem dva dana između dve ture veša i to mi daje dovoljno prostora da nađem vremena za ovaj posao. Dakle, ja sve svari pakujem (po konmari metodi), direktno sa žice. To mi olakšava i činjenica da stvari koje idu u moj i Nikolin orman kačim sa različitih strana.

Dakle, prvo pakujem svoje stvari i odmah ih stavljam u svoj orman, pritom odvajajući sve što treba da se opegla na jednu gomilu. Zatim okrenem celu žicu na točkićima, zatvaram svoj orman i otvaram Nikolin. Pakujem njegove stvari i ubacujem ih na mesto, a zatim sve stvari za peglanje ubacujem u korpicu koja se nalazi na dnu njegovog ormana. Ako je korpica puna i ako imam vremena, obično obavim i peglanje odmah nakon toga.

Uz sve ovo, često mi nije strano da skupim samo jednu vrstu stvari ako imam pet minuta na raspolaganju. Kako su mi sve stvari raspoređene po vrsti i osobi, u tim kratkim periodima dam sebi zadatak tipa, spakovati sve moje čarape, i nakon nekoliko takvih perioda u toku dana, sve stvari budu spakovane i lepo raspoređene, a ja sam bezbolno precrtala jednu obavezu sa svoje to-do liste.

Sve u svemu, možda je ovo previše informacija i previše mozganja o jednoj ovakvoj, svakodnevnoj aktivnosti, ali mislim da nije loše imati na umu kako drugi ljudi rade neke tako jednostavne zadatke jer nam to može pomoći da se bolje organizujemo i napravimo još jedan korak ka malo jednostavnijem životu.

No comments:

Post a Comment