Thursday, February 4, 2016

10 načina na koje vam organzovan dom štedi novac

Dobra organizacija je tu da bi nam olakšala svakodnevicu i uštedela malo vremena. Ali da li nam se vreme i energija uložena u preslaganje, sortiranje, bacanje i poklanjanje neželjenih predmeta može uštedeti i novac? Evo nekih razloga zbog kojih ja lično smatram da sam uštedela ovakvim stilom života.

1. Drastično smanjenje šopinga.

Kada sam prvi put primenila neke prncipe minimalizma koje sam otkrila čitajući razne blogove, i to na svoj orman, shvatila sam da je neophodno izaći iz začaranog kruga kupovine da bih zadržala postignute rezultate. Obavezala sam se da neću kupiti ništa novo od obuće, odeće, šminke, kožmetike i nakita u periodu od dve godine. Imala sam pravilo da predmete koji se troše, poput kozmetike, mogu da dokupim tek kada potrošim prethodni proizvod. I izdržala sam u primeni ovog pravila čitavih godinu ipo dana. 

Razlog iz kog sam prekinula ovo pravilo pre roka je bio taj što bukvalno nisam imala šta da obujem, a ne jer sam videla nešto zanimljivo što sam poželela da imam. Pošto ne možemo da znamo šta bih inače kupila u ovom periodu, možemo samo da predpostavimo koliku uštedu sam ostvarila. Danas je moj budžet za ovaj tip stvari 5.000 dinara na mesečnom nivou (ali realno ga nikad ne potrošim), pa je maksimalna ušteda prema tome oko 90.000 dinara za period od 18 meseci suzdržavanja od kupovine.

2. Promena načina razmišljanja.

Kada sam jednom sprovela prethodni eksperiment u delo, uvidela sam koliko malo stvari mi je zaista potrebno, i koliko sam novca u prošlosti potrošila na ono što mi nije bilo potrebno. Ne želim nikoga da ubeđujem da treba da poseduje samo ono najosnovnije. Svako od nas zaslužuje i poneki luksuz u svom životu i ja se ne zalažem za odricanje od svega.

Ali ako ste pokušali da se lišite stvari koje vas ne čine radosnim, sigurno znate koliko toga imate za šta ste verovali da će doprineti vašem blagostanju, ali se pokazalo da nije tako. I kada ste jednom prošli kroz ovo iskustvo, možete da uvidite da su one stvari koje vas zaista uveseljavaju, obično one o kojima ste dobro promislili, a ne one kupljenje prilikom impulsivnih kupovina. I zbog toga se moj način razmišljanja potpuno promenio. Nema više besmislenog trošenja na nešto što ne obogaćuje moj život. Naprotiv, naučila sam svoju lekciju i prestala sa bacanjem novca iako me više ništa ne ograničava da kupim ono što želim.

3. Prestala sam da kupujem zamene za stvari koje ne mogu da nađem.

Kada jednom sve u vašem domu ima svoje mesto, i sve je (teoretski) na svom mestu, više nema stvari koje su tu negde, ali ne možete da ih pronađete. Dakle, nema potrebe da u trenutku preke potrebe odete i kupite nešto što već imate, samo zato što ne možete da ga pronađete.

4. Manja kirija.

Nakon prvobitnog raščišćavanja stana, iz nekih drugih razloga sam se preselila. Pošto sam sa sobom nosila mnogo manje stvari, mogla sam da se odlučim za manji prostor. Dakle, bilo da razmišljate o promeni stana kao podstanar, ili o kupovini sopstvenog stana, moći ćete da uštedite ukoliko se odlučite za manji prostor.

Slično je i sa nameštajem. Pre nego što uložite u nove ormane, kuhinju ili bilo kakvu novu policu, prvo se zapitajte da li vam je to zaista potrebno. Možda je korisnije odreći se nečega što vam uopšte ne treba umesto da potrošite novac na novi ormarić u kojem ćete držati te iste, nepotrebne stvari.

5. Više mesta za skladištenje.

Ako već imate sve od nameštaja što vam je potrebno i ne nalazite motivaciju u prethodnom razlogu, pročitajte ovaj post gde sam pisala o čuvanju namirnica kupljenih na sniženju. Ja sam odlučila da ne želim da platim višu cenu za isti proizvod ukoliko mogu da ga kupim na sniženjima i ako imam prostora da ga negde držim. U mom slučaju, kapaciteti za odlaganje ovakvih stvari nisu veliki, ali ako imate imalo mogućnosti, moj vam je savet da ne bacate novac kupovinom po redovnim cenama, već da raščistite delić svog prostora kako biste na vrlo jednostavan način ostvarili svakodnevne uštede.

Nedavno sam dobila dobronamerni savet o zarobljavanju novca u proizvodima koji mi trenutno nisu potrebni, pa bih želela da izrazim svoje mišljenje i na ovu temu. Pođimo od predpostavke da ću mesečno odvojiti oko 50 evra za kupovinu hrane na akcijama. Na godišnjem nivou, to je dakle, oko 600 evra, koje bih mogla da sklonim sa strane ili uložim na štednju. Nažalost, kamate u našim bankama su strahovito niske, i za godinu dana ja bih mogla da ostvarim maksimalan prihod od oko 5 evra na tu sumu. Ako predpostavimo da je prosečni proizvod koji ću umesto toga da kupim, snižen za samo 15% u odnosu na svoju standardnu cenu, ja sam uštedela 90 evra na godišnjem nivou na ovaj način. Zbog toga mislim da je ovakva kupovina, naravno ako se kupuje racionalno i u adekvatnim količinama, isplativija od klasičnih metoda štednje.

6. Ulaganje u kvalitet.

Svi znamo za onu izreku 'nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari'. Meni lično je ona uvek bila bliska srcu i uvek ću se pre opredeliti za jedan pažljivo odabrani komad garderobe koji može da mi traje nekoliko sezona, u odnosu na jeftin proizvod sa kojim moram da rizikujem.

Naravno, cena nije uvek garancija kvaliteta, pa se pre većih investicija uvek potrudim da saznam koji je to idealni balans cene i kvaliteta. Iskreno, ne preporučujem ovaj način razmišljanja za raznorazne krpice koje brzo izađu iz mode, ali se trudim da nikada ne štedim na obući, kaputima, torbama, farmerkama... Kada nađem ono što mi odgovara, ne pitam za cenu i očekujem određeni kvalitet. Ukoliko se razočaram, ne vraćam se tom brendu.

7. Bolje poznavanje brendova.


Ovu temu sam već načela u prethodnom podnaslovu. Ali evo nekog načela kojeg se uvek pridržavam. Prilikom većih sređivanja i raščišćavanja, uvek pravim što mentalne, što prave zabeleške o određenim brendovima. Tako sebe spašavam ponavljanja istih grešaka.

Već imam dovoljno iskustva da znam koje su to prodavnice čijih sam se stvari oslobodila, a koje su se zadržale godinama, dok napokon nisu bile zaista iznošene i dok nisu opravdale svaki dinar koji je uložen u njih. Ovo mi ne štedi samo novac, već i vreme provedeno u šopingu. Prosto znam gde ću da gledam koji tip stvari, i koje me radnje neće razočarati. 

Možda to nije najlepša ljudska osobina, ali ja sam zaista postala osoba koju je teško oduševiti a lako razočarati. Trudim se da ne budem uvek takva prema ljudima, ali ne i prema brendovima.

8. Zaboravite na istekle rokove.


Predpostavljam da smo svi imali trenutke bacanja svega i svačega zbog isteklih rokova. Uz dobar sistem, rokovi mogu biti stavljeni na auto-pilot. 

Kada je hrana u pitanju, nakon mog početnog ulaganja vremena i energije da saznam šta je to što mogu da potrošim na nedeljnom, mesečnom ili godišnjem nivou, u zavisnosti od roka trajanja, bacanje je u velikoj meri eliminisano. Velika zasluga za ovo pripada i mom suprugu koji uvek proverava šta se nalazi u frižideru i daje kreativne ideje kako nešto blagovremeno potrošiti. Nakon svake velike kupovine, sva hrana u stanu, bilo da se radi o frižideru ili ormariću sa zalihama se proverava i rotira tako da bude potrošena u skladu sa rokom trajanja.

Lekovi koji se koriste povremeno, stoje na dve lokacije. Tako na primer Brufen kojem je rok trajanja do nekog datuma ove godine, stoji u kuhinji, gde je uvek pri ruci, a isti taj lek kojem rok trajanja ističe sledeće godine, stoji u ormariću u predsoblju i uzima se tek kada se ovaj prvi potroši. 

9. Računi su plaćeni na vreme.

Kao što svi znamo, javne službe ne oklevaju da nam naplate zateznu kamatu za neplaćene račune. Osim toga, čim jednom preskočite plaćanje, sledećeg meseca će vam isti račun barem duplo teže pasti. Zbog toga je meni jako bitno da svi računi budu plaćeni i organizovani čim stignu, kako ne bi bilo neprijatnih iznenađenja. U vezi sa ovim, ponekad je teško imati poverenje u nadležne službe, tako da mi je drago da uvek imam složenu dokumentaciju u slučaju neke greške.

Ovog meseca mi se na primer desilo da dobijem račun za fiksni telefon sa obračunatom zateznom kamatom, iako i na tom istom računu, ali i na onom prethodnom piše da su obaveze redovno izmirene. Ovog puta se radilo o sitnom iznosu, ali potvrđuje teoriju da je nekad potrebno pregledati cifre iz prethodnog perioda.

10. Moj pogled na to šta predstavlja bogatstvo je zauvek promenjen.

Kada sam jednom došla do otkrića da me način na koji izgledam, stvari koje posedujem, mesto na kom živim, ne definišu kao ličnost i da ne određuju način na koji će me ljudi doživljavati, prestala sam da trošim novac na takve stvari. U vremenu štednje, i u vremenu potrošnje, uvek se trudim da novac potrošim na nešto što će usrećiti i obradovati mene ili nekog drugog.

Zbog svega navednog mislim da je proces pročišćavanja i reorganizovanja vaših ličnih stvari, ispravan korak na putu samorazvoja koji može da bude i itekako isplativ.

2 comments:

  1. Sofija, tvoj blog me baš inspiriše. Nisam ranije razmišljala o ovakvom "načinu" života ali ne mogu da osporim ni jednu jedinu rečenicu koju si napisala.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno na tako lepom komentaru :) Nadam se da ces pronaci neke korisne informacije ovde!

      Delete