Skip to main content

Filozofski pogled na zakasnelu organizaciju kuhinjskog elementa

Od kada sam se preselila, osećam se kao poprilična varalica jer pišem blog o organizaciji doma, a veliki broj mojih ormarića i fioka je poprilično neorganizovan. Šta više, to mi je pomalo i čudno jer mi je ranije svaki neorganizovan prostor predstavljao inspiraciju za blog koliko i zabavan projekat koji sam jedva čekala da započnem.
Međutim, u novom stanu sam skoro godinu dana, a konstantno obigravam oko ideje detaljne organizacije čitavog prostora. Razmišljajući o organizacionom projektu koji vam predstavljam u današnjem postu, a koji je zahtevao bukvalno 5 minuta posla, polako počinjem da shvatam i zašto je to tako.

Konmari metod: III kategorija - Papiri

Koliko god se trudili da ih držimo pod kontrolom, papiri uvek nađu svoj put nazad u naš život. Daju nam ih na ulici, poslu, školi, kod lekara... Šalju nam ih poštom ili stavljaju u ruke. U eri digitalizacije, papiri i dalje pristižu u nekontolisanim količinama. Osim ako mi ne pokušamo to da iskontrolišemo, vrlo lako preuzimaju naš lični prostor.

Prva linija odbrane je kućni prag. Ja se uvek trudim da razdvojim poštu odmah kod sandučeta i da ne unosim ništa što mi nije potrebno. Trudim se i da pretresem džepove i torbu u pokušaju da izbacim sve nepotrebno što pre.

Na početku ove kategorije, uprkos ovim naporima, susrela sam se sa ovom gomilom:

Moji papiri

Na prvi pogled, ova gomila ne izgleda zapreminski zastrašujuće, ali kada pomislite da se na njoj nalaze prepune fascikle, u kojima je gomila papirića, od kojih svaki mora da se pregleda i proceni, shvatićete da ovaj zadatak ipak nije za zanemarivanje.

Mari Kondo u svojoj knjizi deli papire koje treba da zadržite na tri kategorije: one koje trenutno koristite, one koje morate da sačuvate na određeno vreme, i važne papire koje morate čuvati zauvek. Najvažnija stvar u vezi sa prve dve kategorije je - treba ih izbaciti kada za to dođe vreme. Činjenica da toliko nas ima papire koji nam nisu potrebni, govori da su ljudi generalno neuspešni u ovom zadatku.

Iskrena da budem, ja sam pre svega pokušala da napravim organizaciju koja će meni najviše odgovarati. Nakon ovog preuređivanja, moja gomilica se svela na ovu veličinu:

Papiri posle

Najveći deo papira koji moraju da se čuvaju određeno vreme, podelila sam u sledeće kategorije: posao, banka i osiguranje, lekarski izveštaji i garantni listovi. Ovi papiri su našli svoje mesto u fascikli na vrhu, koja ima nekoliko pregrada, pa sam mogla da ih grupišem po ovim kategorijama. Oni papiri koji moraju da se čuvaju zauvek, poput diploma i drugih važnih dokumenata, stavljeni su u svoje zasebne fascikle. Osim ovoga, ostali su mi samo računi.

Malo sam se informisala, i nisam nigde uspela da pronađem tačnu informaciju koliko dugo treba čuvati plaćene račune. Ova informacija mi je posebno nejasna s obzirom na to da mi svoje račune plaćamo online. Ipak, negde sam našla podatak da je godinu dana dovoljan period, a nadam se i da činjenica da na računima piše da nemamo prethodnih dugovanja dovoljno govori u slučaju nekog nesporazuma. Tako sam konačno presekla i naravila organizaciju računa koja meni odovara.

Sve račune sam stavila u zasebne koverte po kategorijama: fiksni, mobilni, grejanje, struja, infostan, kablovska i internet. U svakoj koverti je ostalo poslednjih 12 računa. Nakon što su novi računi uplaćeni, smeštam ih skroz pozadi u kovertu, i vadim i bacam onaj koji je na prvom mestu, kako bi ih uvek bilo tačno 12.

Nadam se da su vam ove informacije bile korisne, a ako vi imate drugačija saznanja, molim vas da ih podelite sa mnom u komentarima. A za kraj, evo gomile papira koji su izbačeni:




Comments

  1. Bome se hrpa dosta smanjila. :) I mene zanima koliko se određeni dokumenti moraju čuvati, posebno te nesretne uplatnice od režija (potvrde o plaćanju čuvam na kompu), a nigdje naći konkretan podatak. Ja obično čuvam prošlu i tekuću godinu, valjda mi neće zatrebati ono što sam bacila.

    ReplyDelete
  2. Ja sam procitala da u Srbiji ta vrsta dugovanja zastareva u roku od godinu dana. Ali, drzava moze da to preinaci ako tako zeli u nekim slucajevima :) Tako da ne zna covek sta da radi. Mozda je kod vas to uredjenije.
    Nadam se da su barem te uplate preko neta nekakav dokaz...
    U svakom slucaju, dosta je bilo. Ne mogu da cuvam uplatnice od pre 5 godina, nemam gde da ih stavim :D

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular posts from this blog

Kako da očistim zavesu za kadu u veš mašini?

Priznajem, kriva sam! Ne smem ni da vam kažem koliko dugo žmurim na jedno oko pred ozbiljnim higijenskim problemom zvanim prljava zavesa za kadu.

Ali hajde da se ne lažemo, upravo ovakve stvari često predstavljaju jednu od onih groznih, malih tajni našeg domaćinstva. Ne zato što smo lenji. Ne zato što nismo svesni da je higijena bitna.

Već iz jednog vrlo prostog razloga: postoje stvari kojene umemo da održavamo.

I dok sam ja bila spremna da prosto odustanem od tog posla i kupim novu zavesu (ne baš ekološko ili ekonomično rešenje), dobri ljudi sa interneta su mi pokazali pravi put i naučili me kako da obavim ovaj (kako se pokazalo), vrlo jednostavan zadatak.
U sledećem videu možete da saznate kako to radi Melisa, poznata autorka sjajnog sajta cleanmyspace, a ispod vas očekuje moj prevod i utisci.


Čišćenje šporeta sodom bikarbonom

Moje insistiranje na tome da sve treba čistiti sodom bikarbonom vam verovatno već postaje malo dosadno. Ipak, evo još jednog posta na tu temu. Od nedavno sam dodala šporet na listu stvari koje čistim na ovaj način i mogu vam reći da sam veoma zadovoljna rezultatima.
Za početak, evo jednog solidno zaprljanog šporeta:

Kako napraviti tečni sapun od ostataka sapuna?

Ovog ponedeljka vam se javljam sa jednim zanimljivim mini projektom koji sasvim sigurno možete sami da sprovedete u delo. Ja sam oduvek imala želju da ovo probam a sada sam je konačno i ostvarila.
Oduvek su me mučili ti mali, neupotrebljivi delovi sapuna koji ostaju na samom kraju i koje obično bacamo. Kako ja generalno ne volim da bacam upotrebljive stvari, pre nekog vremena sam počela da ih skupljam sa namerom da nekada napravim nešto od njih. A kada ih se nakupilo dovoljno, zaključila sam da mi je najlakše i najinteresantnije da ih pretvorim upravo u običan tečni sapun za ruke.