Skip to main content

Filozofski pogled na zakasnelu organizaciju kuhinjskog elementa

Od kada sam se preselila, osećam se kao poprilična varalica jer pišem blog o organizaciji doma, a veliki broj mojih ormarića i fioka je poprilično neorganizovan. Šta više, to mi je pomalo i čudno jer mi je ranije svaki neorganizovan prostor predstavljao inspiraciju za blog koliko i zabavan projekat koji sam jedva čekala da započnem.
Međutim, u novom stanu sam skoro godinu dana, a konstantno obigravam oko ideje detaljne organizacije čitavog prostora. Razmišljajući o organizacionom projektu koji vam predstavljam u današnjem postu, a koji je zahtevao bukvalno 5 minuta posla, polako počinjem da shvatam i zašto je to tako.

Konmari metod: II kategorija - Knjige

Svaki put kada sam vam rekla da ja nisam kupoholičar - lagala sam vas. Možda ne volim da kupujem nakit, odeću ili dekoracije za kuću, ali knjige... knjige su sasvim druga kategorija. I to ne samo u konmari metodi, već i u mom životu. Moje detinjstvo je zauvek obeleženo posetama dečijoj biblioteci, a moja mladost posetama sajmu knjiga. Zapravo, odlazak na sajam je godinama bio rođendanski poklon mojih roditelja meni, i ovo mi je uvek bio omiljeni događaj godine. Kada bih došla kući, ranca krcatog knjigama, gledala bih ih, proučavala, analizirala kojim redom da ih pročitam i kako da se najduže naslađujem novostečenim blagom. 

Pre nekoliko godina sam se odlučila na put minimalizma, i ponovo sam postala član biblioteke, pa sam u mnogome smanjila kupovinu novih knjiga. Ali kad god sam negde pročitala declutering savet o smanjivanju količine knjiga, mislila sam - ovi ljudi su ludi. Zašto bih želela da se odreknem svog blaga? 

U poslednje vreme, ipak sam počela da racionalizujem ovu, duboko emotivnu oblast posedovanja, i počela sam da se vodim jednom mudrom rečenicom koja glasi - biblioteka ne čini čitaoca. Iz tog razloga, kad sam saznala da su knjige druga kategorija u ovom procesu, zaključila da sam konačno spremna. 

Moja najveća polica



Iskrena da budem, ovo neće biti post o svim mojim knjigama. Neke od njih se nalaze na različitim lokacijama i u različitim gradovima, i do kraja ovog procesa, sigurno će biti prilike da se ponovo bavim knjigama. Ipak, ovo je moja the polica, moj kriptonit. I ja sam odlučila da se upustim u borbu sa njom.

Prema konmari metodi, sve knjige bi trebalo spustiti na pod, i onda proći kroz čitavu gomilu, odlučujuće da li ih volimo ili ne. Za mene je ovaj pristup bio naprosto previše iscrpljujuć, tako da sam ovo radila malo drugačije. 

Počela sam od najviše police, brišući prašinu sa svake knjige, i odmah odlučujuće koje idu a koje ostaju. One koje sam odlučila da prosledim dalje, spustila sam na pod, a one koje ostaju su odmah vraćane na odgovarajuće police.

I nakon nekoliko sati teškog rada, odluke su donešene i polica je konačno preuređena.


Knjige koje će biti poklonjene

Polica posle

Na slici iznad možete videti moju veliku policu posle. Mislim da je razlika stvarno upečatljiva, a posebno mi je drago što sam uspela da napravim odgovarajuću organizaciju knjiga. Na najvišoj polici našle su se dečije i tinejdžerske knjige. Ispod njih, svoje mesto su zauzeli klasici i naučno popularni ormani. Na jedinoj punoj polici, nalaze se knjige fantastike. Ispod njih je polica sa nekoliko knjiga u 'možda' kategoriji, a ispod su knjige koje pripadaju mojoj mami. Zatim imamo jednu praznu policu, dok su na dnu smešteni rečnici, enciklopedije i slične velike knjige.

Nadam se da ću one knjige koje nisu prošle selekciju, usepti da poklonim biblioteci, i da će imati mnogo više prilike da budu čitane, i da ljudi u njima uživaju, nego što bi to bio slučaj da su ostale kod mene.

Comments

Popular posts from this blog

Kako da očistim zavesu za kadu u veš mašini?

Priznajem, kriva sam! Ne smem ni da vam kažem koliko dugo žmurim na jedno oko pred ozbiljnim higijenskim problemom zvanim prljava zavesa za kadu.

Ali hajde da se ne lažemo, upravo ovakve stvari često predstavljaju jednu od onih groznih, malih tajni našeg domaćinstva. Ne zato što smo lenji. Ne zato što nismo svesni da je higijena bitna.

Već iz jednog vrlo prostog razloga: postoje stvari kojene umemo da održavamo.

I dok sam ja bila spremna da prosto odustanem od tog posla i kupim novu zavesu (ne baš ekološko ili ekonomično rešenje), dobri ljudi sa interneta su mi pokazali pravi put i naučili me kako da obavim ovaj (kako se pokazalo), vrlo jednostavan zadatak.
U sledećem videu možete da saznate kako to radi Melisa, poznata autorka sjajnog sajta cleanmyspace, a ispod vas očekuje moj prevod i utisci.


Čišćenje šporeta sodom bikarbonom

Moje insistiranje na tome da sve treba čistiti sodom bikarbonom vam verovatno već postaje malo dosadno. Ipak, evo još jednog posta na tu temu. Od nedavno sam dodala šporet na listu stvari koje čistim na ovaj način i mogu vam reći da sam veoma zadovoljna rezultatima.
Za početak, evo jednog solidno zaprljanog šporeta:

Kako napraviti tečni sapun od ostataka sapuna?

Ovog ponedeljka vam se javljam sa jednim zanimljivim mini projektom koji sasvim sigurno možete sami da sprovedete u delo. Ja sam oduvek imala želju da ovo probam a sada sam je konačno i ostvarila.
Oduvek su me mučili ti mali, neupotrebljivi delovi sapuna koji ostaju na samom kraju i koje obično bacamo. Kako ja generalno ne volim da bacam upotrebljive stvari, pre nekog vremena sam počela da ih skupljam sa namerom da nekada napravim nešto od njih. A kada ih se nakupilo dovoljno, zaključila sam da mi je najlakše i najinteresantnije da ih pretvorim upravo u običan tečni sapun za ruke.